О адвокату
Адвокат Иван С. Петровић води специјализовану адвокатску канцеларију са седиштем у Краљеву, утемељену на деценијском правосудном искуству, научном раду и институционалној заштити људских права. Његов професионални пут карактерише дубоко познавање домаћег правног система из свих његових углова. У својој богатој каријери, Иван С. Петровић је успешно положио званичне испите за судију три нивоа судова (Основног, Вишег и Прекршајног), испит за јавног тужиоца, као и испит за јавног извршитеља. Кроз вишегодишњи ангажман на функцијама Локалног омбудсмана (Заштитника грађана) и Саветника за заштиту права пацијената града Краљева, стекао је изузетан реноме у директној заштити грађана и заступању најосетљивијих друштвених група. Поред практичног заступања пред судовима, активно је посвећен алтернативном решавању спорова као лиценцирани медијатор Министарства правде Републике Србије, са ужом специјализацијом за заштиту од мобинга. Његов научни допринос правној струци огледа се кроз бројне стручне радове објављене у водећим часописима попут "Paragraf Lex" и "Intermex", као и кроз покретање значајних иницијатива за оцену уставности пред Уставним судом Србије.
📜 Биографија
📘 ИЗДВОЈЕНО ИЗДАЊЕ: Аутобиографија и стручни манифест „ЦРТЕЖ БЕЗ ГУМИЦЕ“
Као круна деценијске борбе на институционалном попришту и уставном бранику Републике Србије, адвокат Иван С. Петровић је 2026. године објавио званичну монографију под насловом „Цртеж без гумице: Борба за Устав, право и достојанство“.
Ова књига представља егзактни анатомски пресек сукоба са инертним локалним апаратом и хронику бруталног институционалног линча који је аутор преживео и победио применом ригидног, бескомпромисног формализма и врхунског правосудног знања. Спајајући суву строгост научних радова верификованих у међународним круговима са суптилном оштрицом процесне и животне поезије, дело служи као путоказ младој генерацији правника да пред неправдом и политичким спрегама никада не спуштају поглед надоле, већ да поносно дигну главу и Устав бране као једину светињу.
Објављени радови
Напомена: Радови су линкови на основу којих се могу скинути у пдф - у комплетни зборници радова
Електронска правна база „Paragraf Lex“
Објављени радови у Правном инструктору 2015 / 103, PI VII – 7 - Радно, пензијско и медицинско право/Право на здравствену и социјалну заштиту, Правна база „Paragraf Lex“:
Повреда права на квалитет пружања здравствене услуге
Питање:
• Да ли се у повреду права пацијената може сврстати нељубазност здравствених радника?
Одговор:
Нељубазност здравствених радника спада у повреду права на квалитет пружања здравствене услуге.
Чланом 9. Закона о правима пацијената („Сл. гласник РС“, бр. 45/2013) прописано је да право на квалитет здравствене услуге подразумева одговарајући ниво пружања здравствених услуга и хуманог односа према пацијенту. Стога нељубазност здравствених радника утиче на задовољство пацијента и поверење према здравственој служби, те спада у повреду права на квалитет пружања здравствене заштите.
Показатељи квалитета здравствене заштите прописани су Правилником о показатељима квалитета здравствене заштите („Сл. гласник РС“, бр. 49/2010 – даље: Правилник). Овим Правилником утврђено је, поред осталог, да је један од показатеља квалитета здравствене заштите и задовољство корисника здравствене службе. Извор „Paragraf Lex“
Привремена замена изабраног лекара
Питање:
• Ако изабрани лекар опште праксе не ради одређеног дана, да ли пацијент коме је неопходна терапија (недостатак лекова) има право на преглед код другог лекара истога дана?
Одговор:
Ако изабрани лекар опште медицине не ради одређеног дана, пацијент има право на преглед код другог лекара.
Чланом 28. Правилника о начину и поступку остваривања права из обавезног здравственог осигурања („Сл. гласник РС“, бр. 10/2010, 18/2010 – испр., 46/2010, 52/2010 – испр., 80/2010, 60/2011 – одлука УС и 1/2013), утврђено је да је, у случају привремене спречености за рад изабраног лекара због болести, коришћења породиљског одсуства, стручног усавршавања или других оправданих разлога, здравствена установа дужна да осигураном лицу обезбеди лекара који ће привремено заменити изабраног лекара.
Чланом 131. Закона о здравственој заштити („Сл. гласник РС“, бр. 107/2005, 72/2009 – др. закон, 88/2010, 99/2010, 57/2011, 119/2012, 45/2013 – др. закон и 93/2014), прописана је обавеза директора здравствене установе да организује рад и руководи процесом рада у здравственој установи, па стога и да одреди лекара који мења изабраног лекара који је одсутан. Извор „Paragraf Lex“
Овлашћење саветника пацијената да тражи изјашњавање стручних органа здравствене установе
Питање:
• Да ли саветник за заштиту права пацијената, у поступку утврђивања чињеничног стања у вези са квалитетом здравствене услуге, поред изјаве начелника одељења и директора установе, може да се обрати још неком органу здравствене установе и којем?
Одговор:
Саветник пацијената нема овлашћење да затражи изјашњење стручних органа здравствене установе.
Одредбом члана 9. Правилника о начину поступања по приговору, обрасцу и садржају записника и извештаја саветника за заштиту права пацијената („Сл. гласник РС“, бр. 71/2013 и 40/2014 – испр.) прописано је да ће саветник пацијената, ради утврђивања чињеничног стања о наводима из приговора, затражити писмене информације, податке и мишљења од руководиоца организационе јединице, здравственог радника, односно здравственог сарадника на чије поступање се приговор односи, као и од директора здравствене установе, односно оснивача приватне праксе.
Саветник нема овлашћење да тражи изјашњавање стручних органа здравствене установе. Ако је њихово мишљење потребно у поступку по приговору, њихово изјашњавање затражиће директор установе и доставити га у оквиру свог одговора саветнику пацијената. Извор „Paragraf Lex“
Обавеза лекара опште праксе да следи упутства лекара специјалисте
Питање:
• Ако лекар специјалиста предложи лечење у стационарној установи, да ли лекар опште праксе може да одбије да изда упут?
Одговор:
Изабрани лекар треба да следи упутства лекара специјалисте за даље лечење пацијента.
Здравствено стање пацијента је основни критеријум за утврђивање његове потребе за дијагностичким, терапијским или рехабилитационим поступком, па у складу са тим, лекар специјалиста поставља индикацију и за стационарно лечење у некој од здравствених установа.
Изабрани лекар опште медицине не може одбити издавање упута за стационарно лечење које је индиковао лекар специјалиста, с обзиром да је налаз лекара специјалисте упутство изабраном лекару за даље лечење пацијента, према члану 40. Правилника о начину и поступку остваривања права из обавезног здравственог осигурања („Сл. гласник РС“, бр. 10/2010, 18/2010 – испр., 46/2010, 52/2010 – испр., 80/2010, 60/2011 – одлука УС и 1/2013 – даље: Правилник).
Изабрани лекар је у обавези да поштује прописани начин и поступак остваривања права из обавезног здравственог осигурања, па у складу са чланом 43. Правилника, упут издаје за најближу здравствену установу која се налази на територији матичне филијале РФЗО са којом РФЗО има закључен уговор о пружању здравствених услуга, уколико је у таквој установи могуће обезбедити потребно лечење.
Када изабрани лекар оцени да осигураном лицу не може да се обезбеди одговарајућа здравствена заштита код здравствене установе на подручју матичне филијале, дужан је да изда упут за најближу одговарајућу здравствену установу ван подручја матичне филијале која може да пружи здравствену заштиту осигураном лицу, а сагласност на упут изабраног лекара даје лекарска комисија матичне филијале РФЗО, у складу са чланом 46. Правилника. Извор „Paragraf Lex“
Истицање ценовника стоматолошких услуга у здравственим установама
Питање:
• Да ли стоматолошка служба мора да истакне ценовник услуга на видном месту?
Одговор:
Стоматолошка служба здравствене установе нема обавезу истицања ценовника услуга, али мора омогућити право пацијента на увид у трошкове лечења.
Одредбом члана 62. став 1. тачка 5) Закона о здравственој заштити („Сл. гласник РС“, бр. 107/2005, 72/2009 – др. закон, 88/2010, 99/2010, 57/2011, 119/2012, 45/2013 – др. закон и 93/2014 – даље: Закон) утврђено је да је приватна пракса дужна да истакне ценовник здравствених услуга и изда рачун за пружање здравствене услуге, а понашање оснивача приватне праксе супротно прописаној обавези представља прекршај, кажњив новчаном казном од 100.000 до 500.000 динара, према члану 258. став 1. тачка 5. Закона. Стога је истицање ценовника стоматолошких услуга обавеза стоматолошких ординација и лабораторија за зубну технику.
За здравствене установе, па и за оне које у свом саставу имају стоматолошку службу, Законом није изричито утврђена обавеза истицања ценовника услуга, али се тиме не сме умањити право пацијената на обавештење, које укључује и увид у трошкове лечења. Ограничење или онемогућавање коришћења овог права пацијента представља прекршај здравственог радника, кажњив новчаном казном од 10.000 до 50.000 динара, према члану 46. став 1. тачка 2) Закона о правима пацијената („Сл. гласник РС“, бр. 45/2013).
Са друге стране, Правилником о показатељима квалитета здравствене заштите („Сл. гласник РС“, бр. 49/2010) утврђено је да, између осталих у показатеље задовољства корисника услугама здравствене службе спадају:
1) истакнуто обавештење о врсти здравствених услуга које се пацијенту као осигуранику обезбеђују из средстава обавезног здравственог осигурања, а које су делатност здравствене установе;
2) истакнуто обавештење о здравственим услугама које се не обезбеђују на терет обавезног здравственог осигурања, а у складу са актом којим се уређује садржај, обим и стандард права на здравствену заштиту из обавезног здравственог осигурања;
3) истакнуто обавештење о видовима и износу учешћа осигураних лица у трошковима здравствене заштите, као и ослобађање од плаћања учешћа;
4) истакнут ценовник здравствених услуга које се не обезбеђују из средстава обавезног здравственог осигурања, а које пацијенти плаћају из својих средстава.
Стога истицање ценовника стоматолошких услуга у здравственим установама, иако није обавеза, представља израз поштовања права пацијента на увид у трошкове лечења и бригу установе за подизање задовољства корисника здравствених услуга, као показатеља квалитета пружених услуга. Извор „Paragraf Lex“
Кршење права пацијента на обавештење и увид у трошкове лечења
Питање:
• Да ли се истицањем ценовника услуга стоматолога, неразумљивим за обичног грађанина, крши право на обавештење?
Одговор:
Пацијент има право на обавештење и увид у трошкове лечења на начин који је њему разумљив.
Чланом 11. Закона о правима пацијената („Сл. гласник РС“, бр. 45/2013 – даље: Закон) је утврђено да пацијент има право да од надлежног здравственог радника благовремено добије обавештење које му је потребно како би донео одлуку да пристане или не пристане на предложену медицинску меру.
Обавештење надлежни здравствени радник даје усмено и на начин који је разумљив пацијенту, водећи рачуна о његовој старости, образовању и емоционалном стању. Ако надлежни здравствени радник процени да пацијент, из било ког разлога, не разуме дато обавештење, обавештење се може дати члану пацијентове уже породице, ако пацијент не познаје језик који је у службеној употреби на територији здравствене установе, мора му се обезбедити преводилац, а ако је пацијент глувонем, мора му се обезбедити тумач, у складу са Законом.
У оквиру права на обавештење, утврђено је и право пацијента, односно законског заступника на обавештење и увид у трошкове лечења.
Истицање ценовника стоматолошких услуга, неразумљивог конкретном пацијенту, без усменог објашњења, датог на начин који је пацијенту разумљив, представља кршење права пацијента на обавештење. Извор „Paragraf Lex“
Објављен стручни коментар у Уставно – судском инструктору 2016 / 48, USI III - Иницијативе, „Параграф“: Стручни коментар – Уставно – судски инструктор:
ОЦЕНА ЗАКОНИТОСТИ И УСТАВНОСТИ: Поднета иницијатива за оцену уставности Правилника о медицинској рехабилитацији у стационарним здравственим установама специјализованим за рехабилитацију Правна база „Paragraf Lex“.
Као Повереник – Саветник за заштиту права пацијената у Краљеву, на захтев лекара краљевачке неуропсихијатрије, поднео је званичну иницијативу за оцену уставности државног Правилника о медицинској рехабилитацији. Овом иницијативом указано је на недопустиву дискриминацију особа са психичким сметњама, којима је према тадашњем правилнику противуставно било ускраћено право на коришћење продужене рехабилитације у бањским центрима, чак и у тешким стањима коме. Покретањем овог поступка пред Уставним судом, Републички фонд за здравствео осигурање (РФЗО) је формирао стручну комисију ради хитних измена и усклађивања Правилника са Законом о заштити лица са менталним сметњама и начелом забране дискриминације.
Извор и комплетан извештај: Национални сервис РТС / „Paragraf Lex“
ИНСТИТУЦИОНАЛНА ЗАШТИТА ПРАВА ГРАЂАНА: Званично Мишљење Локалног омбудсмана града Краљева о неуставности и незаконитости успостављања система видео-надзора од стране јединица локалне самоуправе
(Мишљење пренето и анализирано у оквиру великог републичког истраживања БИРН Србија, 2024. године)